Vanja Grbić: Pismo mlađem sebi

Ne budi i ne glumi da budeš neko drugi.

Budi Ti. Onaj koji jesi. Ono što jesi. Samo ćeš tako biti dostojan da pogledaš sebe u oči u odrazu u ogledalu. I kada grešiš, greši zbog sebe. Ne jer se plašiš već zato što želiš da uradiš ono u šta veruješ.

Ljudi koji imaju svoj integritet i prate svoje principe na osnovu svojih moralnih načela i ubeđenja jesu Ljudi. Drugi su samo ljušture koje zbog sitnih interesa životare a ne žive. Preživljavaju kao svinje u blatu. Bez cilja. Motiva. Inspiracije. I smišljaju kako da napakoste Ljudima. I zavide Ljudima. Jer nisu dostojni. Jer su prljavi. A znaju to.

Ponašaj se tako da kada hodaš, to radiš uzdignute glave jer si dosledan i ponosan na to ko si, odakle si i koga predstavljaš. Jer si čist pred Bogom i pred sobom. Tako ćeš živeti. Upoznaj sebe. Ne boj se da saznaš nešto loše ili neki limit. Usavršavaj se. Tako ćeš znati koliko možeš. I svakoga dana se trudi da nadmašiš taj limit. To rade PRAVI Olimpijski šampioni. Oni ne osvajaju medalje. Jer mnogi koji ih imaju nisu ih dostojni.

Olimpijski šampion je filozofija života. Način na koji funkcionišeš i živiš. To može biti svako ko je spreman da za tu veru živi. Na takav način. To je put kojim se ređe ide. I nije komotan. Komocija ulenjuje gene. Komotno nikad nije kreiralo vrhunsko. Patnja, tegoba i muka stvaraju vrhunsko. I rezultat i ljude.

Živi kao da ćeš sutra, da treba da umreš, biti ponosan na to kako si živeo i dao sve što si mogao. Život bez cilja je život bez smisla, nedostojan življenja. Upravljaj svojim životom i ne zavisi od drugih.

Ne ulazi nikad u kompromise. To se zove Sloboda. A samo slobodan čovek živi.

Original objavljen na LINKU.