Nije čovek jedan i jedinstveni „entitet“. Čitajući „Zabavnik“ naučio sam da se svakih nekoliko godina, skoro sve u čoveku promeni. A menjaju se i mišljenja, snovi, pa i uspomene. Pokušaću da se obratim mladim ljudima iz dve od mnogih mojih mena i prekretnica. Prvi je 15-godišnjak u kasno proleće 1981. godine. Drugi je mladi srpski naučnik u leto 1991. godine.
Maj-Juni 1981
znam da ne spavaš noću i misliš
kako sve čeka na tebe
da znaš da čeka
Ove stihove će 30 godina kasnije napisati ona sedmogodišnja devojčica kojoj svako veče čitaš „Najlepše bajke sveta“ i „Zmajevu pevaniju“, tvoja sestra Milena. Iako ćeš posle tri decenije tvrditi kako su te čitalačke večeri stvorile veliku pesnikinju, zasada ležeš očajan. Zbog svega, pa i čuvanja mlađe sestre. Neki tvoji drugovi provode večeri na svirkama. Najhrabriji, kao Vule i Zoda, već zarađuju, prenoseći muzičke stubove iz Minhena i farmerke iz Trsta. Najomiljeniji već dočekuju noć sa devojčicama. Tvoj najbliži susret sa tim čudnim stvorenjima odigrao se na maloj maturi kada si celu noć pričao o ljubavi izvesnoj Tanji, koja je bila zbunjena tim brbljivim dečakom. U školi te profesori ne diraju, jer ih na početku namerno zbuniš svojim teškim pitanjima. Veći deo dana provodiš ležeći na podu knjižare u Cetinjskoj 6. To je bila prva knjižara u kojoj su posetioci slobodno listali knjige. Okolo tebe su novinari, pisci, glumci….Kada bi hteli da čuju šta sve ima da kažeš! Čuće te. Upoznaćeš ih skoro sve. Sa nekima ćeš drugovati. Ubrzo ćeš naći izlaz iz jada rane mladosti. Odatle može da se pobegne i uvis, kao iz bunara… ( u jesen te godine, mladi P.M. je postao najmlađi student u istoriji Filozofskog fakulteta)
Juni 1991
Tačno znam gde si bio kada te je u stomak udarila vest o raspadu Jugoslavije. Spuštao si se u duboku stanicu tjuba na londonskom Rasel skveru. Da li je moguće da je počeo rat sa tom lepom i pitomom Slovenijom? Imaš li ti svoju zemlju?Pitao si se „da ostanem ili da odem“, što bi reko’ Džo Stramer? Prethodna 1990.godina ti je bila sjajna, kao i mnogim tvojim zemljacima, pa i više od toga. Kod kuće si postao poznat, ali su te dve mršave stipendije za SAD i Britaniju sprečile da se uzoholiš. Odjednom si postao „niko i ništa u Vašingtonu i Londonu“ da parafraziram Orvelov naslov. Možda se nisi vratio iz pravih razloga. Ali šta ćeš sve doživeti! Kao i tolikim tvojim zemljacima, kraj 20. i početak 21 veka biće za tebe finansijski, emotivni i politički rolerkoster. Uostalom, posao ti je bio da ideš i gledaš.I pišeš.I pričaš. A i kakav je to vulkanolog koji beži od erupcije? Kakav je to istoričar koji beži od neobičnih događaja i lomova? A i da se ne lažemo, u odnosu na tvoje zemljake iz Krajine, Sarajeva ili sa Kosova, imaćeš dosta sreće. Niko ti neće stradati, nećeš izgubiti zavičaj. Steći ćeš bolju porodicu nego što si se nadao. Pokušaćeš da svojim pričama utičeš makar na svest ljudi. Da li je vredelo? Reći ću tebi, i onom špijunu,Branku Rosiću, 2048. godine
Originalni članak objavljen je na: http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/kakav-je-to-istoricar-koji-bezi-od-neobicnih-dogadaja-i-lomova-pismo-predraga-markovica-mladem-sebi/