Srbi najemotivnije reaguju na lajkove

Navike korisnika društvenih mreža u regionu - Onlajn sadržaj se u našem regionu ceni i razmenjuje više nego u svetu, a tinejdžeri su manje opsednuti popularnošću nego što je svetski prosek, pokazuje istraživanje "Vejv 8"

Korisnici društvenih mreža u Srbiji i okruženju cene tekstove i snimke koji zadovoljavaju njihovu potrebu da nauče nešto novo. Takve objave rado dele s prijateljima i porodicom, ali ipak im je najzanimljivije da razmene zabavni sadržaj, pokazalo je najnovije istraživanje "Vejv" koje meri značaj i uticaj društvenih mreža. Osmo po redu, sprovedeno na 50.000 ispitanika u 65 zemalja, u središtu je imalo sadržaj, odnosno šta je to što u poplavi onlajn informacija privlači pažnju i inspiriše da se dalje podeli. Kao takvo je dragoceni izvor podataka za kompanije kako da osvoje pažnju i lojalnost potrošača, a s druge strane pruža uvid u to kakvo je društvo u kom su internet i puna baterija za mnoge postali nasušna potreba.

Vejv 8

Kad je reč o Srbiji, pokazalo se da smo uz Bosance najemotivniji korisnici interneta. Najviše nam prijaju interesantni komentari i broj lajkova. Burno reagujemo i ako nas ignorišu na društvenim mrežama, po čemu smo opet emotivniji nego ostatak sveta.

"Ljudima je stalo kako drugi prihvataju stvari koje dele na svojim profilima na društvenim mrežama. Kad smo pitali ljude koliko su srećni kada neko komentariše sadržaj koji su podelili, bilo je potresno videti koliko nam je stalo do prihvatanja, priznanja i pozitivnih komentara", navode autori.

Vejv 8

U našem regionu tinejdžeri su manje opsednuti popularnošću nego što je svetski prosek, ali starije generacije u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini više zanima lična reputacija od svetskog proseka.

Takođe smo među nacijama koje vole da "šeruju". Na nivou svih zemalja sveta, onlajn sadržaj se u našem regionu ceni i razmenjuje više i vrednuju se i dele različite stvari, pokazalo je istraživanje koje "Univerzal medija", deo "Meken grupe", sprovodi od 2006. godine.

Vodeći računa o onlajn reputaciji, korisnici paze šta će da podele. Najviše cene ono što ih nečemu uči (u stilu "kako da…"), ali će pre podeliti sadržaj koji odražava njihove stavove. Kada dele sadržaj koji promoviše neki veći društveni cilj, to čine da bi se osećali da su deo određene zajednice, da bi menjali stavove drugih ili stekli poštovanje. Kada dele sadržaj koji je kontroverzan, to rade kako bi dobili mišljenje drugih.

Za proteklih osam godina iskristalisalo se pet osnovnih ljudskih potreba koje su temelj ponašanja na društvenim medijima: potreba za učenjem, pripadanjem, maštanjem, ličnim razvojem i priznanjem.

Na predstavljanju izveštaja u Muzeju Jugoslovenske kinoteke nametnula se tema novih zvezda interneta, koje su u oflajn prostoru često potpuno anonimne.

Teoretičar medija Divna Vuksanović rekla je da svaki medij ima svoju vrstu zvezde:

Društveni mediji pružaju priliku običnim ljudima da postanu slavni. Tu su važni elementi humor, kreativnost i umeće korišćenja novih medija, uz elemente bizarnosti, pa i šok-estetike. Ali ljudi treba da imaju na umu da su internet zvezde kratkog sjaja, jer će brzo od njih biti popularnija neka mačka koja svira klavir.

O prelasku iz klasičnih medija na internet govorila je Suzana Zlatanović, autor "Jutjub" emisije "Talija – osam minuta o sreći".

Posmatrajući druge formate došla sam do zaključka da kod gledalaca postoji koncentracija za tih čarobnih osam minuta. To je mali format koji ljudi mogu da koriste u vreme kad oni žele, nema premijere ni reprize. Inače, TV zvezde nikog ne zanimaju na "Jutjubu". On traži neku vrstu autentičnosti, uz ideju da tu svako može da bude zvezda – ukazala je novinarka poznatija kao Luna Lu.

Marija Karan s Prve TV rekla je da su im društvene mreže u početku po reakcijama pomagale da utvrde gledanost pre nego što stignu zvaničnici podaci, a sada koriste internet da dođu do publike koja nije rasla uz TV nego uz računare.

Čini se da današnji klinci odrastaju uz mobilne telefone. Još jedan važan zaključak istraživanja "Vejv 8" jeste da smartfon preuzima primat, jer je širom sveta pretekao pi-si u korišćenju. U našem regionu još nije, ali je zato ovde rast broja pametnih telefona dramatičniji nego na globalnom nivou.

Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika.

"I&F McCann Grupa" jedna je od vodećih komunikacijskih mreža u Jugoistočnoj Evropi uspešno posluje u osam zemlja: Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Hrvatskoj, Sloveniji i Bugarskoj. Međunarodnim, regionalnim i lokalnim klijentima pruža najkvalitetnija strateška i kreativna rešenja za razvoj brendova, kroz sve kanale komunikacije. Agencije koje posluju u okviru "I&F McCann Grupe" deo su "McCann Worldgroup" (www.mccannworldgroup.com), jedne od najvećih međunarodnih mreža, koja danas posluje u više od 120 zemalja sveta, sa tradicijom dugom čak 111 godina, koja posluje u sastavu "Interpublic Group of Companies" (www.interpublic.com), najstarije američke multinacionalne komunikacijske korporacije, sa sedištem u Njujorku.